Pobednici trke 

Intervjui takmičara

Mediji i video zapisi sa trke

Na Valjevskim planinama u periodu od 3. do 4. oktobra Wild Serbia tim je organizovao prvu trku preživljavanja. Učesnici iz cele Srbije, okupljeni  u 18 timova,  imali su priliku da se oprobaju u svojim veštinama i poznavanju prirode. Pravila trke su bila jednostavna. Bez  hrane, sa pola litra vode  i  bez prateće kamperske opreme, ekipe su se uputile na put dug 70km koji je vodio kroz kanjone, šume i  livade Valjevskih planina. 

Takmičari su od opreme mogli da koriste samo nož, kartu, astrofoliju i kresivo za paljenje vatre. Okupljanje pred početak trke je realizovano na Divčibarima ispred hotela Maljen. Isti vikend je održana I manifestacija Dani gljiva, tako da su se učesnici obe od ovih aktivnosti nenadano čudili jedni drugima. Posle uvoda u pravila igre, podele majci, karti, kresiva za loženje vatre, sledilo je spremanje ekipa za po?etak trke. Pred sam start, učesnike nije zaobišao pravi carinski pretres. Bilo je tu svega ,od snažnih proteinskih čokoladica, bombona, do papirnih maramica, duplirane odeće I naknadno spakovane  vode. Organizatori nisu sumnjali u iskrenost učesnika, možda pre u nerazumevanje pravila :) U periodima od 5 minuta sve ekipe su se uputile ka prvoj od 12 markirnih tačaka koje su trebali da pronađu na potezu od Divčibara do Povlena.  Stazu ka kontrolnim tačkama svaka je ekipa taktički birala u odnosu na svoje sposobnosti i znanje. Ono što im je bilo zajedničko je da se slikaju na markirnim tačkama, naprave bivak za spavanje, pomoću kresiva založe vatru, kao i da nađu hranu u prirodi. Mi kao organizatori, sedeli smo u toplom okruženju hotela spremni da reagujemo u slučaju nezgode. 

Posle obilnog obroka pozvali smo  vođe ekipa učesnika na mobilne telephone, koje su inače mogli da nose sa sobom I koriste samo u slučaju nezgode.  Zanimalo nas je kako se ko snašao u prirodi i jesu li svi bezbedni. Oko 19-20h, kad je već padao mrak, to je izgledalo ovako…

Ekipa Mladost I iskustvo…18:25 “Cepamo, malo nas zatežu butine ali ok. Sad ćemo do markirne tačke broj 5. Jeli smo jabuke, pečurke, kruške”.

Antilope…19:06  “Sad smo prošli 2 i idemo ka 3. Stigli smo 2 ekipe i prošli ih. Od hrane jeli jabuke I pomuzli kravu! ”.

De?aci..19:36 “Uhvatili smo zmiju I sad je spremamo”.

Serbia adventure team 19:15 ”Između 3 I 4 na makadamu..prelazimo neke mostove”.

P?elice...19:30 Pored puta I Bukovske reke, prave kamp.

Guru racing tim…19:25 Cule, Bucko I Nikola uživaju..Nominuju Bućka. Nisu došli do druge tačke.

Organi...19:33 Kukaju za powerbarom koji smo uzeli na pretresu..Sišli na put i idu ka 3.

Miš, puž, ker... 19:40..založili vatru I prave budak, tj bivolak..kako se kaže..bivak :) ispod Bačevačkog visa. “Jeli smo jabuke I kupine. Dobro smo, šta da radimo…Moramo nešto da jedemo. Prošla nas je malopre neka ekipa sa kamerom . Vodu pijemo sa izvorčića.”

Vogi... 19:30 Dvoume se da li su pogodili br 3 ili ne.. .

Mungosi...19:47 Nedostupni sve vreme. 

Zli Turci...19:55 ”Kupine, jabuke I šipak..napravili bivak I pokušavamo  da založimo vatru..”

Moreins...20:55 Založili vatru i sad će da spavaju. Malo su gladni, jer ništa nisu našli...

Prve dve tačke na stazi su bile na Divčibarima. Izbor za treću tačku pao je na Bačevački vis, i ispostaviće se nerešivu enigmu za mnoge ekipe.  Da bi došli do njega , učesnici su trebali prvo da se spuste sa Divčibara, a zatim popnu na vis visok 891m. U nastavku ih je čekalo ponovno spuštanje do ušća reke Zabave u Bukovsku reku. četvrta tačka je bila pećina Tmuša koja se nalazi u stenama na sastavu dve pomenute reke.  Dalje, bili su vođeni kanjonom Zabave podno Magleša i Povlena. E tu su se mnogi o jadu zabavili, kako reče Dele jedan od najiskusnijih takmičara dvosmisleno: "Šta je zabava ako ovo nije zabava"!  ... Dalje  do 5. tačke, železničke stanice Samari i 6. tačke, poslednje vodenice  u kanjonu Zabave. Nakon ovog dela rute trebalo je iči putem spomenika Sirogojno i vrha Magleša na preko 1000m nadmorske visine. Sledio je povratak u kanjon Zabave, a zatim i izlazak na Drenovački kik. Ponovni spust, ovaj put na ušće Crne reke u Bukovsku reku. Na ušću, ujedno i 10-toj tački, čekao ih je tzv. "brzinac". Od tog mesta, preko Golubačkog visa, do hotela Maljen merilo se vreme za koje će ekipe da pređu poslednju deonicu.  Staza dužine 70km i visinske razlike od oko 2500m ostavila je učesnike bez daha!

U pokušajima snalaženja u prirodi izdvojili smo posebno zanimljive detalje:

Ekipa Zli Turci

“ Hrana nije predstavljala problem i pored nesrećne okolnosti da su nam dva od tri člana vegeterijanci. Divlje jabuke su nam na nos izašle. A na pe?čurke, čak i one koje smo prepoznali, se nismo usudili. Nažalost mi smo jedna od retkih ekipa koja nije uspela da zapali vatru i pored velikog utrošenog vremena. Nismo baš znali kako će se kraju šta bodovati, pa ne bi toliko vremena trošili na bivak i vatru. Čak smo i kosu sekli u nedostatku drugih zapaljivih suvih stvari, ali najviše što smo postigli bila je žiška od suve panjevače!”

Ekipa Dečaci

“ Ubrzo nakon starta uvideli smo našu glavnu slabost koja se ogledala u lošoj orijentaciji u prostoru i na karti. Jurišali smo prema prvoj kontrolnoj tački sigurni u dobar pravac kretanja međutim posle svega 1-2h shvatili smo da to i nije baš tako. Počeli smo da se vrtimo u krug, ne znajući naš tačan položaj na karti i nemajući nikakvu tačku u prostoru kao siguran orijentir. Tu je nastala i prva moralna kriza, iako smo sa snagom bili sasvim ok iskusili smo šta znači biti izgubljen u prostoru. Blago nas je hvatala panika, na karti smo tražili bilo šta što bi moglo da nam pomogne ali sve je u isti mah bilo tako slično a tako različito.” “Tako hodajući u nepoznato, spuštajući se niz jedno strmo brdo zapazili smo zmiju koja na kamenu pokušava da uhvati po koji zračak sunca kojeg baš i nije bilo. Kada smo malo bolje pogledali to je bio poskok. Odmah smo vezali nož za drvo i sa sigurne razdaljine pristupili ubijanju zmije. Ubrzo se ubijeni poskok našao u rancu na našim leđima. U tom momentu nestale su naše brige o karti, zaboravili smo na trku, na sve na pameti nam je bilo samo preživljavanje.”

Ekipa Miševi puaci

“Palili smo vatru sa kresivom ali očigledno to nije pomoglo pa smo udružili snage i vatra je bila upaljena – jeeeee! Bivak... hehe, bolje rečeno kuća koju smo sagradili je bio izazov po mraku, ali i to smo uspeli nekako. Usput smo našli neku izolaciju koju je neki lokalac ostavio ko zna za šta i iskoristili je kao podmetač. Pečurke su se fino pekle na grančicama i prijale su napaćenim stomacima koji su u sebe primili samo neke jabuke i sitne bobice. Uz priču i smeh nismo ni primetili koliko je sati a već je moralo da se krene.”

Jedina ženska ekipa  Antilope

“Puna šuma drva,napraviti i kolibu.Bivak se digao,vatrica zapalila a onda krenulo va?enje prikupljene hrane.Jabuke, kruške, pečurke, šipurak...Klopale, zagrejale, ugasile vatru, porušile bivak i nastavile kretanje oko 4 h. Od 2.do 4.kontrolne smo naletele na 4 ekipe,koje su ostale iza nas. Ne mogu reći da je hrane bilo u izobilju, ali je bilo voća i povrća koji su itekako dizali energiju. Šljive, kruške, jabuke, bundeve, kukuruz (purenjaci), grožđe, pečurke, divlje kupine, pa čak smo naletele i na malinjak. Zec nam je pobegao kao i srna.  Livade pune skakavaca ali i mravinjaka. Prijatno! Jedno iskustvo više”

Pobednička ekipa Mladost I iskustvo (Boško i Bogdan Damnjanović, Jordan Pavlović)

"Konstrukciju bivaka napravili smo od krupnijih grana koje smo našli u obližnjoj šumi. Za pokrivač bivaka iskoristili smo paprat, odpale borove grane i za slučaj kiše prekrili kabanicama. Najveći problem je bio nedostatak suve garderobe, vatra koju nismo mogli da upalimo zbog velike vlage, kao i hladnoća koju je uzrokovala blizina reke. Posle kraćeg spavanja odlučili smo da ponovo pokušamo da zapalimo vatru koristeći borovu smolu, paprat, suvo seno, brezinu koru i kresivo. Uz više bezuspešnih pokušaja vatra je planula! Osugurali smo bodove za ovaj zadatak, a ujedno i ispekli pečurke koje smo našli prethodnog dana. Po završenom obroku zagasili smo vatru i elemente bivaka vratili tamo gde smo ih i našli.“

Nakon 30 časova boravka u divljoj prirodi, većina učesnika je bila na ciljnom mestu. Oko 18h na Divčibarima već je bilo hladno , učesnici umorni, a čekao nas je pregled slika I rangiranje ekipa. Ubrzo je pao I mrak, odabrali smo samo pobedničke ekipe, dok smo zadatak rangiranja ostalih ekipa ostavili za internet prezentaciju. Ekipe koje su osvojile plasman u prva tri mesta :

1. mesto - Mladost i iskustvo

2. mesto - Serbia adventure team

3. mesto - Vogi

Osim ličnog zadovoljstva zbog postignutog plasmana, kao i ispitivanja sopstvenih granica, članovi ovih ekipa zaslužili su posebne nagrade koje su im obezbedili naši prijatelji, a ujedno i sponzori trke, Prodavnica outdoor opreme  Alp (www.alp.rs).

Kao posebnu ekipu, izdvojili bi učesnike iz  “Dečaka” koji su ovom prilikom pokazali jedinstven pristup tematici i inventivnost uz pomoć koje su se izuzetno vešto snalazili u prirodi. Da to nije samo reč na papiru ili fotografija na aparatu, imali smo priliku da se uverimo u obilaženju ekipa u subotu uveče. Iako nisu kategorisani među prva tri mesta, ovom prilikom ih pozivamo da nam se jave za posebnu nagradu i dobiju jedno od naših avanturističkih putovanja.

Ovom prilikom se zahvaljujemo:

- Učesnicima trke sto su došli i dali svoj doprinos organizaciji  I Trke preživljavanja u Srbiji 

- Sponzoru trke Outdoor prodavnici Alp za ukazanu pomoć i nagrade učesnicima u vidu opreme

-firmi Vertek sistem (www.verteksistem.com) odakle počinju i završavaju se sve naše akcije:) 

- Aci Vujiću, za podršku u besprekornom vozilu za teren, logistici, savetima i idejama 

- Petru Pavloviću, Ognjenu Plavšiću, Ninoslavu Đorđeviću, Krivokuća Nikoli  za sjajne ideje i pomoć u realizaciji trke

-Slobodanu Lalic Delu za vrhunski video materijal snimljen tokom same trke

- Predstavnicima medija, koji su izašli iz okvira svojih gradova I smelo lutali sa nama po divljem terenu

- Mamama i tatama, koji sede kući brižni I čekaju nas da se vratimo sa naših putešestvija

Mi, kao organizatori s druge strane, smo oduševljeni entuzijazmom i energijom koja je bila prisutna tokom trke.  Sve sugestije vezane za organizaciju pokušaćemo da usvojimo narednog puta.

A do tada, budite zdravo i šta da Vam kažemo osim:

“Nestrpljivo očekujte sledeću trku!”